Grčki mitovi, Alfabet, Robert Grejvs

Alfabet


Tri suđaje, a neki kažu Ija, sestra Foronejeva, izmislile su pet samoglasnika prve azbuke i suglasnike B i T; Pakamed, Nauplijev sin, izmislio je ostalih jedanaest suglasnika; a Hermes je uobličio sve glasove u karakteristične znake, uzimajući klinaste oblike, jer ždralovi lete u klinastoj formaciji, i preneo sistem iz Grčke u Egipat. To je bilo alfabet Pelazga koji je Kadmo docnije doneo u Bojotiju, a Euander iz Arkadije, poreklom Pelazg, u Italiju. U Italiji je njegova mati Karmenta stvorila poznate oblike latinske abecede.
b) Ostale suglasnike dodali su grčkom alfabetu Simonid, sa ostrva Sama, i Epiharm, sa Sicilije. Dva samoglasnika, dugo ''O'' i kratko ''E'', uveli su Apolonovi sveštenici, tako da je otada Apolonova sveta lira imala po jedan samoglasnik za svaku od sedam struna.
c) Alfa je bilo prvo od osamnaest slova, jer alphe znači čast, a alphainein znači izmisliti, i jer je Alfej jedna od najznačajnijih reka; čak je i Kadmo, iako je menjao red slova, zadržao slovo alpha na prvom mestu, jer aleph na feničanskom znači vo, a Bojotija je zemlja volova.1

1. Higia: Fabula 277; Isidor iz Sevilje: Porekla VIII, 2, 84; Filostrat: Heroika; X, 3: Plinije: Istorija prirode VII, 47; Sholijast uz Homerovu Ilijadu XIX, 583; Plutarh: Razgovori pri gozbi IX, 3.
*
1. Grčki alfabet je pojednostavljenje kretskih hijeroglifa. Naučnici se danas uglavnom slažu da se prva pisana azbuka razvila u Egiptu u 18. veku pre nove ere, pod uticajem Krećana; to se slaže sa Aristidovim predanjem koje je zabeležio Plinije, po kome je, naime, "azbuku izumeo jedan Egipćanin, po imenu Menos (»mesec«), petnaest godina pre Foronejeve vladavine u Argu".

2. Ipak ima podataka da je pre uvođenja oblikovane feničanske azbuke u Grčku, postojao alfabet u vidu verske tajne koju su čuvale sveštenice Mesečeve Boginje Ije ili Tri Suđaje; on je bio sasvim blizak kalendarskom alfabetu i slova nisu označavana pisanim znakom, već grančicama različitih drveta koja su simbolizovala godišnja doba i pojedine mesece.

3. Drevna irska azbuka, kao i azbuka koju su upotrebljavali Druidi u Galiji, o kojima piše Cezar, svakako nisu odmah bile pisane azbuke i sva su slova imenovana prema drveću. Ta irska azbuka se zvala Beth-luis-nion. ("breza-oskoruša-jasen«), po prvim suglasnicima azbuke, a njen je redosled svakako bio frigijskog porekla, i slagao se sa redosledom pelaške i latinske azbuke, to jest imala je trinaest suglasnika i pet samoglasnika. Prvobitan redosled je izgledao ovako: A, B, L, N, O, F, S, H, U, D, T, C, E, M, G, Ng ili Gn, R, I; verovatno da se istim tim redom služio i Hermes. Irski olavi pretvorili su je u azbuku za gluvoneme, služeći se zglobovima na prstima, od kojih je svaki predstavljao po slovo ili značenje kakve glagolske radnje. Svaki suglasnik je predstavljao ime jednog od 13 meseci, koji su trajali po 28 dana. Godina je počinjala dva dana posle zimske kratkodnevice; naime;
1. Decembar 24 B breza, ili divlja maslina
2. Januar 21 L oskoruša
3. Februar 18 N jasen
4. Mart 18 F jova ili dren
5. April 15 S vrba; SS (Z), crni trn (glogovac)
6. Maj 13 H beli glog, ili divlja kruška
7. Jun 10 D hrast ili drvo smrdljika
8. Jul 8 T sveti ili bodljikavi hrast
9. Avgust 5 C orah; CC (Q) jabuka ili oskoruša
10. Septembar 2 M vinova loza
11. Septembar 30 G imela
12. Oktobar 28 Ng ili Gn, trska, šaša
13. Novembar 25 R zova ili mirta

4. Oko 400. godine pre nove ere, posle nekih verskih promena, redosled se izmenio da bi se prilagodio novom kalendarskom sistemu. Taj redosled je ovako uspostavljen: B, L, F, S, N, H, D, T, C, Q, M, G, Ng, Z, R. Ovaj alfabet dovođi se u vezu sa Heraklom Ognijem ili "Sunčanim bikom Ogme'', kao što se ranije dovodi u vezu sa Foronejem (vidi 132, 3).

5. Svaki samoglasnik je predstavljao simbol jednog kvartala godine: O (štipavac) prolećnu ravnodnevicu; U (vres) letnju dugodnevicu; E (topola) jesenju ravnodnevicu, dok su samoglasnici A (jela ili palma), drvo rođenja, i I (tisovina), drvo umiranja, oba označavali zimsku kratkodnevicu. Ovaj poredak drveta je usvojen u grčkom i rimskom mitu, u svetom predanju cele Evrope i, mutatis mutandis, u Siriji i Maloj Aziji. Boginja Karmenta (vidi 86, 2, 132, 6) izmislila je B i T i sve samoglasnike, jer su svaki od ova dva kalendarska suglasnika označavali po jednu polovinu njene godine, koja je bila podeljena između svetog kralja i njegovog zamenika.

6. Ždralovi su bili posvećeni Hermesu (vidi 17, 3 i 36, 2), koji je bio zaštitnik pesnika pre nego što mu je Apolon preoteo pravo; najraniji znakovi upotrebljeni za azbuku bili su klinastog oblika. Palamed ("drevna mudrost«) i njegov sveti ždral (Martijal: Epigrami XIII, 75) bio je karijski parnjak egipatskog boga Tota, koji je izmislio slova i čiji je simbol bio ibis, sličan ždralu. Hermes je bio Totov helenski parnjak (vidi 162, 5). Istorijska je činjenica a ne mit da su Simonid i Epiharm dodali nova slova azbuci, iako je razlog s kojeg su to učinili ostao zagonetan. Dva slova xi i psi, dodali su bez potrebe, a uklonivši aspirat (H) i digammu (F), osiromašili su redosled.

7. Može se dokazati da su imena slova koja su se zadržala u irskom Beth-luis-nion, za koja se po predanju smatra da su u Irsku dospela preko Španije iz Grčke (vidi 132, 5), u stvari drevna grčka čarolija u čast arkadijske Bele Boginje Alfite, koja je, u doba klasične Grčke, izgubila svoju moć i značenje i svela se na bauka iz dečjih bajki. Kadmenski redosled slova, ovekovečen u dobro poznatom redosledu A B C, izgleda da su namerno sproveli feničanski trgovci; oni su upotrebljavali tajnu azbuku u trgovačke svrhe, ali su se plašili da ne uvrede boginju otkrivajući pravi redosled njene azbuke. Ova komplikovana i važna materija opširno se razmatra u Beloj Boginji (od glave 1—15 i u gl. 21).

8. Samoglasnici koje su Apolonovi sveštenici dodali njegovoj liri verovatno su oni koje pominje Demetrije, aleksandrijski filozof iz prvog veka pre nove ere, kad piše u svojoj raspravi ''O stilu'':
"U Egiptu sveštenici pevaju himne bogovima izgovarajući sedam samoglasnika jedan za drugim, a njihovi zvuci proizvode tako snažan muzički doživljaj na slušaoce kao da upotrebljavaju frulu ili liru ... ali možda je bolje da se ne udaljujemo od teme.«
Ovo potvrđuje da su samoglasnici upotrebljavani u muzici kao način lečenja zvucima lire u Apolonovim svetilištima.


Robert Grejvs